Bartol je bio čista suprotnost Senki, ne samo zbog tjelesne građe i spola. Imao je bogato iskustvo u ovom poslu i do Dodonija je radio u bar 5-6 firmi. Okušao se na raznim poslovima, od programera preko voditelja projekta do database administratora i developera. Za razliku od mlade, poletne i entuzijastične Senke, Bartol je bio stari cinik koji se uvijek nešto bunio i zanovijetao. Zbog toga je bio nepopularan i kod Žakra i kod još nekih kolega s kojima je komunicirao.

S vremenom je Bojan naučio da je Bartol ustvari veliki stručnjak i da voli svoj posao, ali mrzi nestručnost i površnost ljudi s kojima mora raditi i ne libi se to reći. Činilo se kao da je radeći u mnogim firmama izgubio vjeru u ljude i da misli da se više nema smisla boriti s vjetrenjačama nego treba odraditi svoje, uzeti plaću i uživati u drugim stvarima izvan posla.

Bojan je zabilježio prve bodove kod Bartola kada se u pripremi za čuveni workshop i na samom workshopu stavio na stranu njega i Senke i zagovarao promjenu metoda rada tj. planiranje, standarde kodiranja, dokumentaciju i kontrolu kvalitete naspram herojskom šeprtljavom programiranju bez dokumentacije i testiranja koje je dominiralo u Dodoni inženjeringu.

Kasnije ga je još više očarao kad mu je na prvom zajedničkom projektu napisao potpunu specifikaciju zahtjeva na bazu tako da Bartol nije imao nikakvih nepoznanica što Bojanu treba. Bartol je taj dokument poslije pokazivao drugima kao primjer kakvu specifikaciju očekuje od njih kada traže da im on nešto isprogramira na bazi. Nažalost, to kod nekih na koje je ciljao nije polučilo željeni efekt i nastavili su raditi po svom i cimati Bartola svakih pet minuta kad im je nešto zatrebalo a što je ovog izuzetno nerviralo. Naročito je zbog toga Bartol bio na ratnoj nozi sa programerskom primadonom Dodonija, Krunoslavom Bazdićem Stinkyem.